Због убрзаног развоја града и све већег броја аутомобила, у центру Београда недостаје више од 3.000 паркинг-места, а на ширем подручју града 10.000 места.

Неке од метропола, попут Милана, Барселоне и Цириха, овај проблем решавају забраном уласка возила у центар града или издавањем дозвола такси возилима за улазак у централну градску зону, као што је случај у Лондону и Стокхолму.

Проблем недостатка паркинг-места у центру Београда делимично је решен увођењем зонског система са ограниченим временом паркирања. На тај начин станарима и посетиоцима ужег центра града омогућено је лакше проналажење слободног паркинг-места.

Најсавременије информационе технологије за праћење и наплату уличног паркирања СМС порукама почетком 2014. године представљене су у магазину „Mashable”, уз коментар да је Београд својим системом превазишао чак и Њујорк.

Услед повећања броја аутомобила, којих је по последњим подацима 650.000, центар града је све оптерећенији. Као најефикасније решење, којим би се смањио саобраћајни притисак на центар града, а тротоари вратили пешацима – намеће се изградња гаража.

Генерални урбанистички план Београда и План регулације мреже јавних гаража предвиђају више од 50 локација за изградњу подземних гаража. ЈКП „Паркинг сервис“ је детаљније разрадио изглед следећих гаража:

•    Скерлићева – 348 паркинг-места, две подземне етаже  (у фази изградње)
•    Влајковићева – 284 паркинг-места, подземне етаже
•    Студентски трг – 756 паркинг-места, три етаже    
•    Фрушкогорска – 320 паркинг-места, две подземне етаже
•    Трг Републике – 300 паркинг-места, једна подземна етажа    
•    Соње Маринковић, Земун – 200 паркинг-места, две подземне етаже