Сарадња Града Београда, „Паркинг сервиса“ и Института за вештачку интелигенцију

У Научно-истраживачком парку у Београду потписан је споразум између Института за развој вештачке интелигенције, Града Београда и ЈКП „Паркинг сервис“, који ће омогућити да убудуће Београд и тај Институт сарађују на иновацијама. Потписивању су присуствовали премијерка Србије Ана Брнабић, министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић, док су споразум потписали градоначелник Београда Зоран Радојичић, директор ЈКП „Паркинг сервис“ Андрија Чупковић и директор Института за развој вештачке интелигенције Дубравко Ћулибрк.

Премијерка је честитала потписницима споразума на томе што су показали иницијативу и предузимљивост да осмисле нови пројекат, који ће бити од користи Београђанима, и додала да ће пилот пројекти, као што је „Око соколово“, који се покажу успешним, бити имплементирани и у другим градовима Србије.

Радојичић је рекао да је ЈКП „Паркинг сервис” једно од најуспешнијих градских предузећа које  у својој делатности предњачи када је реч о пројектима из области Смарт Ситија. Као један од примера сарадње Института за вештачку интелигенцију и Града Београда и концепта вештачке интелигенције навео је пројекат „Око соколово“.

–Посебно смо поносни на наш „Паркинг сервис” који констатно путем иновација унапређује паркирање у главном граду. „Око соколово” је добар пример из ове области коју су препознали многи градови у Србији и региону. Споразум који је потписан допринеће да иновације из области вештачке интелигенције буду кроз нове пројекте  инкорпориране у нова достигнућа како у области привреде тако и у свакодневном животу - закључио је градоначелник Радојичић.

Према речима министра Ружића увођење вештачке интелигенције у систем једне метрополе какав је Београд показатељ је колико држава улаже у развој вештачке интелигенције.

Ћулибрк је навео да је мисија Института да се искористи сва експертиза у земљи, али и у иностранству и то све са циљем да се направи економија заснована на знању применом вештачке интелигенције и указао је на то да се она сада већ сматра технологијом широке примене, као и електрична енергија. Навео је да су пројекције такве да ће до 2025. године 126 милијарди долара бити потрошено само на софтвер за вештачку интелигенцију, не рачунајући у то роботику.